Компресор секундарног компресионог ваздуха
У основи, секундарно сабијање комбинира примарни компресијски ротор и секундарни ротор за сабијање у једном кућишту и директно се покреће помоћу спиралних зупчаника. Природни ваздух улази у прву фазу компресије преко ваздушног филтра и меша се са малом количином уља за подмазивање у компресијској комори док компримира мешани гас до међупросторног притиска. Компримовани гас улази у канал за хлађење и долази у контакт са великом количином уљне магле, што знатно смањује температуру. Охлађени компримовани гас улази у ротор друге фазе, подвргава се секундарном сабијању и компримира се до крајњег притиска издувних гасова. Коначно, компресор се празни кроз испушну прирубницу како би се завршио цео процес компресије.
Према инжењерској теорији термодинамике, ваздушни компресор компримира највише умерено током процеса компресије. (Што је нижа густина гаса при вишим температурама, више је потребно за компресију). И не само то, изотермална компресија може не само смањити рад потрошње, већ и смањити температуру компримованог гаса, чинећи употребу материјала компресора за ваздух ширим и економичнијим, чинећи рад компресора ваздухом поузданијим. Међутим, изотермална компресија захтева да се топлотна гаса у било ком тренутку размењује са спољним светом. Температура гаса једнака је спољашњем свету и то је немогуће постићи у стварном раду. А поступним компресијама и интермедијарним хлађењем је ефикасан начин да се смањи температура издувних гасова
